Branka Lalić (r. 1932) supruga je srpskog pesnika Ivana V. Lalića i majka Vlajka i Marka Lalića. Bila je među osnivačima organizacije Jeunesses Musicales Jugoslavije i ostala je aktivna u njenom radu dugi niz godina. 

​

Do svoje sedme godine Branka je živela sa roditeljima Antonijom (Tončikom) i dr Stjepanom Kašnarom na Iriškom vencu. „Živela sam sa roditeljima u maloj bolnici kojom je upravljao moj otac. Osim toga, nije bilo ničeg — ni kuća, ni komšija — samo priroda. Zaista, priroda je bila moj jedini prijatelj.“ Nakon što je njena porodica bila na meti hrvatskog fašističkog režima zbog očevih veza sa partizanima tokom Drugog svetskog rata, preselili su se u Zagreb 1945. godine, gde je njen otac dobio sredstva da osnuje bolnicu za tuberkulozu. U prvim godinama rada bolnica nije imala obučene medicinske sestre, pa je Branka preuzela mnoge njihove dužnosti — negovala pacijente i pomagla u osnovnim medicinskim poslovima.

​

Svojeg budućeg supruga, Ivana V. Lalića, upoznala je ubrzo nakon smrti njegove majke, koja se lečila u Kašnarovoj klinici. „Nosila sam mu veliku hrpu knjiga u sobu. Pokucala sam, on je otvorio vrata, i bum — zaljubila sam se u tog dečaka. I još ga volim.“ Venčali su se 1956. godine.

 

Od 1957. do 1997. Branka je obavljala vodeću ulogu u organizaciji Jeunesses Musicales Jugoslavije. Predstavljala je Jugoslaviju na zvaničnim sastancima i nastupima, u zemlji i inostranstvu. Sa suprugom i sinovima preselila se u Beograd 1961. godine, a 2013. vratila se sama u Zagreb. Tokom svog života proživela je Drugi svetski rat (1939–1945) i ratove u Jugoslaviji (1991–2001), svedočila ratnim razaranjima, posleratnoj obnovi i konačnom raspadu zemlje. Danas živi u Zagrebu, u 94. godini života.